NEKOLIKO RECI O RADIESTEZIJI
Uocavajuci veliku manjkavost u naucnim saznanjima, brojni slobodnomisleci naucnici i drugi intuitivni entuzijasti sa raznih strana sveta, oni koji ne prihvataju stav zvanicne nauke da ono sto se naucno ne moze objasniti i ne postoji, tokom poslednjih petnaestak godina promovisu novu nauku pod nazivom eniologija. Ona se bavi zakonomernostima energoinformacione razmene u prostoru, a narocito izmedju zivih ljudi i, uslovno receno, mrtvih stvari.
Osnovnu oblast eniologije cini radiestezija, a ona se bavi fenomenima koji se do sada poznatim culima ne mogu opaziti niti definisati. Detekcijske i merne mogucnosti radiestezije prakticno su bez ogranicenja, posto je ona primenljiva u skoro svim vidovima ljudske aktivnosti; skoro da i nema oblasti u kojoj se radiestezija ne moze primeniti. U buducnosti, ova ce oblast biti od primarnog znacaja, jer ce, za razliku od postojecih skupih, glomaznih i cesto neefikasnih nacina za otkrivanje informacija o neuocljivim pojavama i stanjima, iste dobijati sa vecom sigurnoscu i tacnoscu, veoma brzo i neuporedivo jeftinije. Osim toga prikupljanje takvih informacija nece biti svojina malog broja “prosvecenih” ljudi, vec ce se krug istrazivaca moci prosiriti na sve koji budu voljni da se pozabave i svojim skrivenim mogucnostima.
Postavlja se pitanje odakle najednom toliko ljudi koji poseduju osetljivost za bavljenje radiestezijom. Tu su pre svega oni koji su otpre imali tu sposobnost, ali nisu imali gde da je provere, a dobrim su se delom i ustrucavali, jer je takoreci do juce bavljenje radiestezijom smatrano opsenarstvom. S druge strane, usled sve vecih izvora stetnih zracenja, ljudski se organizam sam branio, cime se pojacavala osetljivost i mnogima se najednom poceo u ruci vrteti prsten, kljuc, lancic s priveskom, visak, a retkima i raslje. To je stvorilo privid da je radiestezija proizvod naseg doba, sto je naravno pogresno.
Radiestezija je metod svesnog percipiranja podataka sa sopstvenog nesvesnog putem mehanickog pojacavanja nesvesnih misicnih pokreta. Svaka cestica univerzuma sadrzi sve informacije o celom univerzumu. Iz toga proizilazi da je u nama samima svaka informacija prisutna u bezbroj primeraka, ali je mi nismo svesni.
Nase svesno upravlja voljnom muskulaturom (vecina poprecno-prugastih misica), dok nase nesvesno upravlja vegetativnim sistemom (glatki misici i srce). Medjutim nase nesvesno ima sposobnost da upravlja i nasim voljnim misicima.
Primer za to su refleksi, tikovi itd. Ukoliko podsticaji za to nisu intenzivni, dejstva nesvesnog na voljnu muskulaturu su minimalana, pa su pokreti tesko vidljivi prostim okom. Da bi bili jasno uocljivi treba ih na neki nacin pojacati.
Svi radiestezijski instrumenti (visak, raslje, isl.) su mehanicka pojacala nesvesnih misicnih pokreta. Za sve je karakteristicno da se mogu pokrenuti minimalnom misicnom aktivnoscu. Da bi se to postiglo oni moraju biti ili veoma fleksibilni (visak) ili moraju da se drze u veoma nestabilnom polozaju (raslje, antene). Njihova vrednost je upravo proporcionalna njihovoj pokretljivosti i broju mogucih vrsta kretanja koja mogu da proizvedu najminimalniji misicni pokreti. Praksa je pokazala da visak ima velik dijapazon mogucih vrsta pokreta, a sem toga je najprakticniji za transport. Ako preko mehanickog pojacala mozemo da uocavamo razlicite nesvesne pokrete muskulature, mi te pokrete mozemo koristiti kao sredstvo komunikacije sa nasim nesvesnim, naravno ukoliko prethodno uspostavimo izmedju svesnog i nesvesnog neku konvenciju te komunikacije.
Ako drzimo visak u optimalnoj poziciji i zamisljamo neki moguci oblik njegovog kretanja, takvo kretanje ce se realizovati samo po sebi, bez ikakve nase svesne akcije. To nije radiestezija jer time ne percipiramo podatke sa nesvesnog, nego svesno sugerisemo nesvesne pokrete.
Upravo ta sugestija predstavlja kljucni faktor nepouzdanosti radiestezije, jer kada nam je do necega stalo ili imamo bilo kakve predrasude o onome sto ispitujemo, vrlo lako mozemo umesto realnog podatka dobiti ono sto pretpostavljamo, ono sto zelimo ili ono cega se pribojavamo.
Naravno, to nije jedini moguci uzrok dobijanja netacnih podataka. Statisticki, tacnost podataka dobijenih radiestezijskim putem je 85%. To uveliko nadmasuje zakon verovatnoce, sto bavljenje radiestezijom cini opravdanim i korisnim, ali onih 15% greske su dovoljno visok procenat da nas sacuva od iluzije nepogresive tacnosti podataka dobijenih radiestezijom, pa radiesteziju koristimo, uz duznu opreznost, iskljucivo tamo gde podatke ne mozemo da pribavimo na nikakav drugi nacin i gde su sve druge mogucnosti odlucivanja iscrpljene.

Cena 10 €*