Историја средњовековне босанске државе је књига српског историчара Симе Ћирковића први пут издата у Београду 1964. године у којој је дат синтетички преглед, углавном политичке, историје средњовековне Босне. Књига је добила веома позитивне критике стручне и научне јавности и данас представља референтно дело за историју средњовековне Босне.
Пре овог дела Симе Ћирковића у историографији су постојала само два значајна дела у којима је обрађена цела историја средњовековне Босне. У питању су књиге Povjest Bosne do propasti kraljevstva (1882) хрватског историчара Вјекослава Клаића и Хисторија Босне (1940) српског историчара Владимира Ћоровића. Књига Владимира Ћоровића је стварана на основу богате грађе и дугогодишњих проучавања али је у методолошком смислу била превазиђена јер се није освртала на културну, привредну и друштвену историју. Ове недостатке Ћоровићевог дела отклонио је у својој књизи Сима Ћирковић. Осим тога Ћирковић је у ово дело унео и све резултате до којих је историографија о средњовековној Босни дошла у периоду до 1964. године. Његов научни рад који се односио на средњовековну Босну (посебно монографија о Стефану Вукчићу Косачи), темељно познавање објављених извора и литературе као и рад са необјављеним изворима из Дубровачког архива обезбедили су Историји средњовековне босанске државе актуелност коју је задржала до данас.

Хронолошки опсег којим се бави ова књига обухвата период од насељавања Словена на Балканско полуострво у 6. и 7. веку све до пада Босне под османску власт 1463, односно до пада Херцеговине 1481. године. Дело је подељено на седам поглавља. Испред сваког поглавља дат је темељан преглед извора и литературе која се односи на тему тог поглавља.

Прво поглавље бави се формирањем средњовековне босанске државе. Дат је кратак преглед историје римске Далмације и насељавања Словена на Балканско полуострво а затим се излаже историја стварања босанске државе у 10. веку. У другом поглављу дат је преглед борбе за очување државне самосталности од 1180. до 1250. године. Овде је посебна пажња посвећена бану Кулину, појави дуалистичке јереси и формирању цркве босанске. Након излагања о периоду угарске превласти и власти кнезова Шубића над Босном долази најобимнији и најразрађенији део о поновном осамостаљењу Босне и успону и ширењу под краљем Твртком I (1322—1391). Наредно поглавље се бави периодом превласти обласних господара након смрти краља Твртка I Котроманића. Последња два поглавља баве се поновним учвршћивањем краљевске власти, све чвршћим везивањем за Угарску пред растућом турском опасношћу, Стефаном Вукчићем Косачом, односима са Дубровником и на крају паду босанске државе под турску власт. У књигу су укљчене и историјске карте и илустрације.

Због намере аутора да да преглед историје средњовековне Босне на врло ограниченом простору друштвена, привредна и културуна историја нису обрађиване у посебним поглављима већ су основни подаци о овим областима укључени у главни ток излагања.

Литература
Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
Историја средњовеквоне босанскe државе (А. Веселиновић, стр. 9—10), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.