REKLI SU O SVETU U NIGDINI

Kada sam dobio u ruke knjigu Dejana Stojanovića Svet u nigdini, ja sam se zapanjio. Čitao sam knjigu s velikim zadovoljstvom. Nisam ni verovao da danas postoji neko da napiše takav jedan spev, ep, kao da sam otvorio da čitam Ilijadu, u naše vreme. Preporučujem ovu knjigu svima koji su vernici poezije jer je vera u poeziju isto što i vera u večnost i večni život.

— Matija Bećković 

Pre tačno 17 godina, u poslednjoj godini XX veka, susreo sam se sa delom Dejana Stojanovića i tada sam napisao jedan tekst iz kojeg ću izdvojiti nekoliko rečenica. „Dejan Stojanović, u poslednje dve godine, načinio je pravi podvig, objavio je šest knjiga, osim jedne, sve knjige pesama.“ Ovo prvo petoknjižje objavljeno je u poslednjoj godini XX veka, a evo nas sada sa petoknjižjem u XXI veku, pri kraju druge decenije. A onda sam napisao i sledeće: „Stojanović je pesnik koji traga za savršenim pesničkim oblikom jer istovremeno traga i za apsolutnim smislom čovekovog postojanja.“ Da li je to bila slutnja ili ne, ali tu je petoknjižje i tu je ta reč, taj pojam – apsolut, apsolutna knjiga, apsolutna pesma koja se mogla naslutiti i u onom prvom petoknjižju, u onim pesmama koje je on tada objavljivao.

— Aleksandar Petrov (17. januar 2018)

„Svet u nigdini je utopijska apsolutna knjiga Dejana Stojanovića, dakle malarmeovski apsolut, u neku ruku. Apsolutna priča, ili apsolutna knjiga, po Borhesu, jeste knjiga pustinje. Peščana, zrnasto nedogledna i čestično neprebrojna ... U isti mah jedna vizija i himera. Zar upravo to nije razlog da žudimo za apsolutnom knjigom? Svet u nigdini Dejana Stojanovića jeste, na njegov način, taj ovaploćeni san."

— Srba Ignjatović 

Svet u nigdini je, prvenstveno, rezultat jedne velike književne ambicije i vjere u književnost. Nije samo Kiš govorio da književnost stvara upravo forma i da bi na ulazu u Francusku 7 trebalo staviti onaj Sartrov citat da „čovek ne postaje pisac da bi rekao neke stvari, nego da bi ih rekao na određeni način.“ Dejan Stojanović je jedan od onih ljudi koji zaista dobro misli o tom načinu i misli jako suvereno, jako široko. Čak i u tom načinu kojim prilazi formi vidi se širina njegovog obrazovanja koje obuhvata i humanistiku i prirodne nauke ali, možda još više od svega, ulazi u neku oblast duhovnosti i, usudio bih se čak reći, ezoterije. Ako budete čitali Dejana Stojanovića, život vam neće biti isti – biće bolji.

— Muharem Bazdulj

„Uvek sam se pitao, i povodom svog pesničkog stvaralaštva, šta je to totalna pesma ... Može li se petoknjižje Dejana Stojanovića nazvati totalnom pesmom, onom o kojoj svaki ozbiljan pesnik sanja, još od Homera? Osetio sam neke takve impulse prilikom čitanja Sveta u nigdini. Ovo je jedna apsolutna pesma, jednog apsolutnog misaonog sistema koji radi uzduž i popreko svih naših civilizacijskih nasleđa."

— Duško Novaković

„(Svet u nigdini nudi) radost spoznaje zbog otkrića koja zavređuju Nobela..."

— Milan Lukić

„Odavno nismo imali, ako smo ikada i bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uopšte i susretnemo, pesničku pentalogiju."

— Dušan Stojković

„San svakog pesnika jeste da napiše svoju veliku, jedinstvenu, sveobuhvatnu knjigu u kojoj će na pravi način izneti sve svoje misli i osećanja što se javljaju u dugim razgovorima sa svetom. Pod onim svet podrazumevam sve pojavno i apstraktno što u jeziku postoji. Što je imenovano i što se može imenovati. Obimom zamašna pentalogija Dejana Stojanovića Svet u nigdini je pokušaj da se napiše takva knjiga. Ovo petoknjižje o svetu i svetlosti ambiciozan je poduhvat.“

— Bratislav R. Milanović

Pesničko-filozofska knjiga Dejana Stojanovića Svet u nigdini i po svojoj formi i po svojoj sadržini predstavlja ne samo originalno i izuzetno delo u našoj i svetskoj poeziji, već se može reći da se radi i o svojevrsnom književnom događaju.

— Nevena Vitošević

„Pentalogija, odnosno petoknjižje Dejana Stojanovića Svet u nigdini, neobičan je poduhvat u srpskoj književnosti."

— Nikola Marinković

„Pesnički poduhvat, Svet u nigdini Dejana Stojanovića, u ovom trenutku je posebna pojava u srpskom jeziku."

— Dragan Kolarević

„Malo je ovakvih knjiga u srpskoj književnosti."

— Ivan Cvetanović 

„(Objavljivanje Sveta u nigdini jeste) krupan datum u savremenoj srpskoj poeziji."

— Miljurko Vukadinović

„Postojan i dosledan, Dejan Stojanović se svim svojim krugovanjima u svetu pesništva kao i filozofije, i uvek nešto više od svega toga, ostvario kao misleći čovek neprekinute stvaralačke misli. Od onog je stvaralačkog soja koji delom dokazuje postojanost davno uspostavljenog jedinstva Mistika i Maga. Onog koji puno zna, koji je, po Beli Hamvašu, Mistik, i onog drugog, sa imenom Mag, koji takođe zna, ali znanje mu je u funkciji podsticaja, odraz poriva da proviri i u onu drugu, manje znanu ili potpuno neistraženu stranu medalje do koje prvim pogledom svetlost ne dopire.“

— David Kecman Dako

„Autor je duboko zaronjen u pokušaj pronicanja suštine svemira, te smisla postanka i trajanja bića u njemu. Traga za ravnotežom i mogućnošću uspostavljanja harmonije u naoko nespojivim, disharmoničnim pojavama i pojmovima.“

— Gordana Vlahović

„Najnoviju knjigu, Svet u nigdini, Dejan Stojanović nam prinosi kao duhovnu antologiju. Ovo je ambiciozni poetsko-esejistički projekat u pretežno filosofskom, gustom i slojevitom petoknjižju o čoveštvu kao izvoru i ušću svih vidljivih i nevidljivih svetova. Rukopis je u inovativnoj avangardnoj formi... Dejan Stojanović mudro i znalački prepliće poeziju i prozu, epsko i lirsko ali i teorijsko-kritičko.“

— Zorica Arsić Mandarić

„Stojanovićeva naglašena kontemplativnost čini ga osobenim u savremenom pesničkom tvorenju, jednim od retkih koji nema dilemu oko jednakosti poezije i filozofije i neophodnosti njihovog valjanog razumevanja, koliko i mudrijeg odgonetanja značenja reči, te njegovo traganje u pesničkoj knjizi Svet u nigdini razumem kao traganje za smislom elementarnog opstanka u vremenu otuđenom, surovo stvarnom, zagledanom u sve i ništa.“

—Vidak Maslovarić

„Stojanovićev pesnički, prozni i dramski prosede predstavlja u eminentnom smislu defile osnovnih pojmova i egzistencijalija čovekovog bivstvovanja, njegove zemaljske i kosmičke sudbine. Reč je o slobodi, Apsolutu, Bogu, Đavolu, haosu, redu, istini, svetu itd. Filozofsko, religijsko i pesničko čine osnovno jezgro u tumačenju i razumevanju ontologije ljudskog opstajanja.“

— Jovo Cvjetković