"Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo." --